Разлика између прописивања и пропадања

Прописивање и декаденција су институти права везани за губитак могућности остваривања права протеком времена.

Пропис је губитак права на подношење тужбе, односно одређује се рок и више се не може предлагати. То није губитак предметног права, него губитак права на предлагање акције. Пропис је губитак права на рад.

Према Грађанском законику, када се неко право повреди, почиње да постоји тврдња да се то право преузме. Пролазно вријеме прописује да право на наплату престаје да постоји.

Општи рок застарелости је десет година, предвиђен у члану 205 Грађанског законика. Чланом 206 предвиђени су посебни случајеви у којима рок застаре варира од једне до пет година. Законом утврђени рокови не могу се мијењати.

Пропадање, које се назива и истицање, је губитак самог права . Одређено право има израз који треба да се користи и, ако није, престаје да постоји распадањем. То значи да пролазак времена предвиђеног законом узрокује да право престаје да постоји.

Рокови

Рокови пропадања су варијабилни и дефинисани су у оквиру Грађанског законика. За разлику од онога што се дешава са роком застаревања, у раскиду се тај термин може измијенити споразумом између укључених страна.

У застари се период може прекинути или обуставити. У пропадању, термин се изводи директно, без хипотезе за коју се очекује да га прекине или суспендује.

Прописни период почиње да тече од тренутка када је дошло до кршења закона и декаденцијалног периода почиње тренутком постојања самог закона.

Главне разлике између прописивања и пропадања

.	Пресцриптион	Децаденце
Интерес	Приватни интерес	Јавни интерес
Ресигнатион	Он је слободан	Не дозволите оставку
Прекид	Може се једном зауставити	Не може се прекинути
Рок	Почиње кршење закона	Почиње са постојањем права