Слум

Шта је Фавела:

Фавела је скуп нестабилно изграђених и непопуларних стамбених објеката (канализациона мрежа, водовод, енергија, здравствена станица, сакупљање отпада, школе, јавни превоз, итд.).

Фавеле су смјештене у неправилно окупираним подручјима на обронцима, на обалама потока, ријека, канала, мангрова, итд. Куће су грађене од дрвета или зидова, од којих су многе са више од једног спрата, без размака између једног и другог, стварајући густо насељено подручје.

Фавеле су живи израз друштвене неједнакости, маргинализације и социјалне искључености дијела становништва великих градова у неразвијеном или развоју свијета. У Бразилу се ова агломерација зграда назива фавела, у Перуу - сламови, у Чилеу - цаллампас, у Венецуели - квартови, између осталих.

Данас су фавеле постале део пејзажа неколико бразилских градова. Фавела Роцинха, која се налази на брду Доис Ирмаос у јужној зони Рио де Жанеира, позната је као највећа фавела у Бразилу, са око 70.000 становника.

Од 1980. године фавеле пролазе кроз политику урбанизације и интеграција ових простора у град је довела до појма "заједница" као начина да се ублажи стигма речи фавела.

Порекло фавела

Први фавеле су почеле да се појављују у урбаном пејзажу Рио де Жанеира 1897. године, када је војницима који су се вратили из Цанудовог рата било дозвољено да граде своје бараке у подручјима која нису била од великог значаја за некретнине, као што су падине брда. Инсталација фавела постала је још израженија педесетих година прошлог века, када је земља прошла економску трансформацију, углавном због индустријализације великих градова и растуће популације.

До краја 1970-их, Бразил је искусио интензиван рурални егзодус, тј. Људи су напуштали крајолик према градовима у потрази за послом. Пошто економија није била у стању да апсорбује сву расположиву радну снагу, дошло је до осиромашења великог дела становништва и значајног погоршања урбаног живота. Гдје радити и гдје живјети постали су драме за већи дио становништва.

Без примања јавних инвестиција у градске инфраструктурне пројекте, градови су почели да расту ка периферији, где су изграђени огромни сламови и тајна насеља, као и слуми, посебно око индустријских округа, доприносећи урбаној експлозији, подзапослености, незапослености и неформалну економију.