Фотосинтеза

Шта је фотосинтеза:

Фотосинтеза значи биолошки процес који се одвија кроз хлорофил присутан у зеленим биљкама, који кроз енергију сунчеве светлости апсорбује воду и угљен диоксид из атмосфере који се трансформише у хемијску енергију . Истовремено долази до ослобађања кисеоника у атмосферу, који обнавља и чисти зрак.

Кроз фотосинтезу зелене биљке акумулирају соларну енергију и трансформишу је у једињења која се синтетизују из угљен-диоксида. Светлост, вода, хлорофил и угљен диоксид су део овог процеса. У фотосинтези је могуће идентификовати две фазе: светло и тамно.

Фотосинтеза је од суштинског значаја за опстанак свих облика живота на Земљи, јер кроз њу добијате есенцијалну енергију за живот. Ланац исхране се наставља јер животиње и друга бића која немају фотосинтетски капацитет зависе од органских супстанци које зелене биљке нуде као извор хране.

Термин "аутотроф" се односи на бића која имају способност да синтетишу сопствену храну. "Хетеротрофи" су људи и већина животиња које немају ову способност.

Процес фотосинтезе спроведен аутотрофима открио је 1778. године холандски научник Јан Ингенхоусз, који је био сведок ослобађања гаса кисеоником од стране биљака изложених сунчевој светлости.

Јасна фаза и тамна фаза фотосинтезе

У лаганој фази, апсорпција светлости настаје кроз хлорофил и друге пигменте, који чине фоторедукцију НАДП + са поделом воде и фотофосфорилацијом АДП. Тако настаје формирање НАДПХ и АТП (аденозин трифосфат).

У мрачној фази долази до смањења угљен-диоксида и стварања других органских једињења на бази угљеника.

Фотосинтеза и хемосинтеза

За разлику од фотосинтезе, хемосинтеза се састоји од формирања органске материје без употребе соларне енергије. Овај феномен најчешће проводе бактерије, точније ферробактерије, сулфобактерије и нитробактерије.