Епиц

Шта је Епиц:

Епска песма или епска песма је књижевни жанр који се састоји од дугих стихова који причају приче о народу или народу, укључујући авантуре, ратове, путовања, херојске гестове итд. Обично представљају тон егзалтације, тј. Вредновања својих хероја и њихових дјела. Епиц који значи "епска песма" потиче од грчке речи "епопоииа" ("епос" = "херојски стих" + "поиеин" = "урадити").

Епски је најстарији од књижевних манифестација, у њему је присутност приповедача који говори о прошлости трећих страна. Глаголи и замјенице су готово увијек у трећој особи. Осим тога, епски текстови претпостављају присуство слушатеља или публике, која ће слушати приповједача. Епиц одржава легенде и традиције предака које су сачуване кроз векове усменом традицијом.

Главни епови западне културе су "Илијада" и "Одисеја", приписани грчком песнику Хомеру, "Енеида", латински песник Виргилио и "Ос Лусиадас", португалски Луис де Цамоес. Илијада се развија око Тројанског рата и Ахилових и Уликсовских ратника. Одисеја приповеда о авантурама хероја Улиссеса, о његовом повратку кући након Тројанског рата. Енеида говори сагу о Енеју, тројанцу који је спасен од Грка у Троји. Лусиадас, епска поема која слави поморске подвиге и ратнике Португала.

У Бразилу је неколико пјесама слиједило епски стил, посебно ону Цамоеса. Најважнији од њих су "Царамуру", Санта Рита Дурао и "О Уругуаи", Басилија да Гаме.

Називају се и епови који су неки филмови у којима тема приказује авантуре и ратове који дефинишу историју једног народа. Они се сматрају еповима, на пример филмовима као што су "Па Хур" (1959), "1900" (1976), "Гладијатор" (2000), трилогија "Господар прстенова" 2001, 2002, 2003, између осталих.