Геноме

Шта је геном:

Геном је генетски код, који има све наследне информације о бићу, и кодиран је у ДНК. То је скуп свих различитих гена који се налазе у сваком језгру одређене врсте. У хромозомској хаплоидној задужбини, нуклеус има само један геном.

Појам је 1920. године основао Ханс Винклер, професор на Универзитету у Хамбургу. Људски геном има основне информације неопходне за физички развој људског бића, и формиран је секвенцом од 23 пара хромозома.

Геном је збир гена који дефинише како ће се живо биће развијати и функционисати. Геном се преноси из генерације у генерацију и одређује врсте живог бића, у геному се евидентирају насљедне карактеристике које су задужене за усмјеравање биолошког развоја сваког појединца. Насљедне болести су такођер записане у геному. Сва жива бића, од великих попут слона до ситних попут бактерија, имају геноме.

Хуман Геноме

Људски геном се састоји од секвенце 23 пара хромозома који леже унутар језгра сваке диплоидне ћелије људског бића. Људски геном се састоји од око 27.000 гена.

Пројекат људског генома је био пројекат чији је циљ био секвенцирање људског генома, идентификовање свих нуклеотида који су део њега. У 2003. години, институције укључене у овај пројекат објавиле су да је успјешно завршен и са тачношћу од 99, 99%.

Клонирање

Због налаза науке о геному, клонирање се већ ради у великом обиму, а то је производња генетски идентичних бића. Ова производња је резултат асексуалне репродукције, гдје се догађа да се добију генетски идентичне копије истог живог бића, које су микроорганизми, поврће па чак и животиње.

У јулу 1996, први сисар је клониран из одрасле ћелије. Животиња је одгајана у Шкотској од стране истраживача на Институту Рослин, родила је два штенета природно и умрла 2003. Долли је тренутно балзамирана у Краљевском музеју Шкотске у Единбургу.