с Уставни принципи
Који су уставни принципи:
Уставни принципи су вриједности које су експлицитно или имплицитно присутне у уставу земље и које воде примјену закона у цјелини.
Имајући у виду да је устав основа читавог правног система, он успоставља неколико принципа који се морају примијенити у свим областима права.
Проверите испод најважнија уставна начела која се примјењују на сваку грану закона.
Уставни принципи примењени на уставно право
Уставни принципи примењени на уставно право предвиђени су у члану 1 Устава СРЈ:
Суверенитет
Суверенитет је способност државе да се организује у свим аспектима (политичким, правним, економским, итд.) Без подвргавања другом облику моћи. На међународној сцени суверенитет је одсуство подређености од једне државе до друге.
Грађанство
Држављанство је способност појединаца да учествују у политичкој организацији земље, било директно или индиректно.
Достојанство људске особе
Принцип достојанства људске особе утврђује да, у оквиру демократске државе права, дјеловање владе мора осигурати грађанима потпуно остваривање свих социјалних и индивидуалних права.
Друштвене вриједности рада и слободног подузетништва
Овај принцип истиче да бразилска држава вреднује слободу предузећа и имовине, карактеристичну за капиталистичке системе.
Политички плурализам
Политички плурализам је основа демократије и гарантује широко и ефикасно учешће становништва у политичкој организацији земље.
Уставни принципи примењени на управно право
Уставни принципи који се примјењују на управно право наведени су у члану 37. Устава СРЈ и:
Легалити
У управном праву, начело законитости има инверзни смисао онога што се примјењује у другим областима права. Док је у другим гранама дозвољено све што није законом забрањено, јавној управи је дозвољено да поступа само у складу са јасном законском одредбом, иако ниједан закон не забрањује тај чин.
Имперсоналити
Према принципу безличности, јавна управа мора увијек дјеловати у јавном интересу. За ово је неопходно да државни службеници дјелују на непристрасан начин иу име јавног ентитета којег заступају, без привилегија и привилегија.
Моралност
У потрази за јавним интересом, акти јавне управе треба да буду вођени не само законом, већ и добром вером и поштеношћу.
Оглашавање
Јавна управа мора дјеловати на транспарентан начин, гарантирајући становништву приступ својим актима, одлукама и основама. Стога, принцип јавности у управном праву осигурава надзор над управом од стране компаније.
Ефикасност
Принцип ефикасности налаже да административни акти морају испунити своју сврху у друштву на задовољавајући и ефикасан начин. Поред тога, ефикасност се мора показати у организацији и структурирању јавних тијела како би се оптимизирала подјела и извршавање задатака.
Погледајте више о принципима јавне управе.
Уставни принципи примењени на процесно право
Савезни устав предвиђа примену следећих принципа у процесном праву:
Због правног процеса
Правни процес заснован је на члану 5 ЛИВ Устава СРЈ. То је принцип који сваком гарантује право на правично суђење, са свим корацима предвиђеним законом, укључујући обавезе и гаранције.
Правилним поступком се такође утврђује да се за процесни акт може сматрати да је валидан, ефективан и савршен, да се мора придржавати свих корака прописаних законом.
Контрадикторна и обилна одбрана
Начела контрадикторне и обимне одбране предвиђена су у члану 5, ЛВ Савезног устава и члановима 9 и 10 Закона о парничном поступку.
Противник је право на одговор гарантовано окривљеном у свим фазама поступка. Широка одбрана гарантује да у представљању одговора, окривљени може да користи сва одговарајућа процедурална средства.
Исономи
У складу са чланом 5, ставом 1 и Уставом СРЈ и чланом 7 Закона о парничном поступку, начело изономије каже да све стране треба да буду третиране једнако у односу на остваривање права и дужности у поступку.
Природни судија
Начело природног судије је предвиђено чланом 5, ЛИИИ Устава СРЈ и предвиђа да нико не може бити процесуиран или осуђен, осим од стране надлежног органа. Овај принцип има последице на правила о надлежности, као и на непристрасност судије.
Неприкладна надлежност
Такође се назива принцип приступа правосуђу, предвиђен чланом 5, КСКСКСВ Устава СРЈ. Према овом принципу, свако угрожено или угрожено право може се расправљати на суду.
Оглашавање
Начело публицитета предвиђено је члановима 93, ИКС Устава СРЈ и члановима 11 и 189 Закона о парничном поступку. Према његовом мишљењу, да би служио јавном интересу и осигурао надзор над правдом, процесне радње морају бити јавне (осим оних које захтијевају тајност), под казном ништавости.
Брзина
Такође се назива принцип разумног трајања поступка, предвиђен у члану 5, ЛКСКСВИИ Федералног устава и члану 4 Закона о парничном поступку. Овај принцип наводи да поступак мора бити окончан у разумном року како би се гарантовала корисност одлуке.
Уставни принципи примењени на пореско право
Савезни устав у свом наслову "Порези и буџет" предвиђа принципе који се примењују у пореском праву:
Легалити
Начело пореског законитости предвиђено је чланом 150. И Устава СРЈ и забрањује сваком федералном ентитету да тражи или повећава порезе без претходне законске одредбе.
Исономи
У складу са чланом 150, ИИ Устава СРЈ, начело изономије предвиђа да грађани који су у истој ситуацији морају бити једнако третирани у односу на плаћање пореза.
Нереактивност
Према члану 150, ИИИ, "а" савезног Устава, административна забрана ретроактивности забрањује да се порез наплаћује пред законом који га је увео или повећао.
Претходно
Принцип првенства је предвиђен члановима 150, ИИИ, "б" и "ц" Устава СРЈ. Према његовим речима, федералним ентитетима је забрањено да наплаћују порезе за мање од 90 дана од дана објављивања закона који их је увео. Поред тога, забрањено је прикупљање пореза у истој финансијској години (у истој години) објављивања закона.
Оградња
Према члану 150, ИВ Устава СРЈ, забрана конфискације забрањује пореском органу, кроз наплату пореза, да непотребно поседује имовину пореског обвезника.
Слобода саобраћаја
Начело слободе саобраћаја предвиђено је у члану 150. В Устава СРЈ и спречава федералне ентитете да ограниче слободу грађана да дођу и пролазе кроз наплату пореза, осим наплате путарине на путевима које одржавају јавни органи.
Капацитет доприноса
Према члану 145, став 1 Савезног устава, овај принцип каже да, кад год је то могуће, порезе треба прикупљати према економском капацитету сваког појединца.
Селективност
Према члану 153, став 3, И Савезног устава, принцип селективности предвиђа да опорезивање добра мора варирати у складу са суштином истог. Дакле, основна добра као што су храна и гориво треба да трпе мање пореза него други, као што су цигарете или алкохол.
Уставни принципи примењени на кривично право
Легалити
Начело законитости у кривичном праву предвиђено је чланом 5, КСКСКСИКС Устава СРЈ и предвиђа да не постоји кривично дјело или казна без претходног закона који предвиђа његово постојање.
Ретроактивност корисног закона
Такође познат као принцип не-ретроактивности кривичног закона, предвиђен је у члану 5, КСЛ Устава СРЈ. Према овом принципу, кривично право никада неће бити примењено на чињеницу пре њеног важења, осим ако је њена примена корисна за окривљеног.
Личност казне
Према члану 5, КСЛВ Устава СРЈ, овај принцип предвиђа да казна не може бити већа од особе осуђеног окривљеног. У случају накнаде штете или губитка имовине, насљедници окривљеног ће одговорити само на ограничење средстава која су им пренесена.
Индивидуалност казне
Овај принцип је предвиђен у члану 5, КСЛВИ Устава СРЈ. Према његовим ријечима, казне које се примјењују у осуђујућим пресудама требају бити прилагођене предмету, узимајући у обзир индивидуалне околности окривљеног и сам случај.
Уставни принципи који се примјењују на социјалну сигурност
Уставни принципи који се примењују на социјалну сигурност наведени су у ставовима члана 194. Устава СРЈ:
Универзалност покривености и бриге
Према овом принципу, социјално осигурање мора задовољити све грађане у невољи, без обзира на директно плаћање доприноса, посебно социјалне помоћи и јавног здравља.
Уједначеност и еквивалентност накнада и услуга урбаном и руралном становништву
Принцип униформности предвиђа да неће бити разлике између урбаних и руралних грађана у пружању социјалне сигурности. Стога, свака постојећа разлика треба да се заснива на критеријумима као што су време доприноса, старост, коефицијент израчунавања, итд.
Селективност и дистрибуција у пружању бенефиција и услуга
Овај принцип наводи да давање социјалних давања треба да буде селективно. Тако грађани морају испунити одређене услове да би добили жељено осигурање. Штавише, имајући у виду да не постоје услови да се обухвате сви догађаји, принцип селективности предвиђа да законодавац треба да идентификује ризике и ситуације које заслужују већу хитност и заштиту да би се осигурала покривеност.
Неупоредивост вредности бенефиција
Принцип несводивости осигурава грађанима право да немају номиналну вриједност смањене користи.
Капитал у облику подјеле трошкова
Овај принцип установљава да сви порески обвезници који имају исте финансијске услове треба да допринесу на изономичан начин социјалној сигурности.
Разноликост извора финансирања
Према члану 195. Устава СРЈ, овај принцип предвиђа да ће социјално осигурање финансирати друштво у цјелини и средства из свих федеративних ентитета.
Осјетљиви уставни принципи
Уставни принципи су вриједности наведене у члану 34, ВИИ Савезног устава које, ако се крше, подразумијевају федералну интервенцију у држави чланици одговорној за кршење.
Уставни принципи су:
- а) републикански облик, репрезентативни систем и демократски режим;
- б) људска права;
- ц) аутономија општине;
- д) одговорност јавне управе, директна и индиректна.
- е) примјена минималних потребних прихода из државних пореза, укључујући трансфере, у одржавање и развој образовних и јавних здравствених акција и услуга.
