Уставно право
Шта је уставни закон:
Уставно право је грана јавног права посвећена проучавању уставних норми.
Уставне норме су скуп правила и принципа који су имплицитно или експлицитно наведени у уставу земље. У том смислу, Устав је најважнији документ државе јер ограничава функције, овласти и организацију политичког ентитета.
У Бразилу, уставни закон проучава садржај Федералног устава из 1988. године, који је подељен на девет наслова:
- Од основних принципа
- Основна права и гаранције
- Из организације државе
- Организација власти
- Одбрана државе и демократских институција
- Опорезивање и буџет
- Економски и финансијски поредак
- Друштвеног поретка
- Опште уставне одредбе
Поред дословног текста устава, уставни закон анализира историју устава једне земље, доктрине, преседана виших судова и било које правне производње која има уставне утицаје.
Пошто је то основа правног система, уставно право функционише као параметар за све гране права, и оне морају бити у складу са њим, на ризик од неуставности.
Принципи уставног права
Принципи су појмови који воде примјену закона у цјелини. Они су имплицитно или експлицитно присутни у правном систему и увијек представљају вриједности које законски оператери требају поштивати у примјени норми.
Основни принципи бразилске државе
Основни принципи бразилске државе наведени су у члану 1 Савезног устава:
Суверенитет
Суверенитет је способност државе да се организује у свим аспектима (политичким, правним, економским, итд.) Без подвргавања другом облику моћи. На међународној сцени суверенитет је одсуство подређености од једне државе до друге.
Грађанство
Држављанство је способност појединаца да учествују у политичкој организацији земље, било директно или индиректно.
Види такође: Начини остваривања држављанства.
Достојанство људске особе
Принцип достојанства људске особе утврђује да, у оквиру демократске државе права, дјеловање владе мора осигурати грађанима потпуно остваривање свих социјалних и индивидуалних права.
Друштвене вриједности рада и слободног подузетништва
Овај принцип истиче да бразилска држава вреднује слободу предузећа и имовине, карактеристичну за капиталистичке системе.
Политички плурализам
Политички плурализам је основа демократије и гарантује широко и ефикасно учешће становништва у политичкој организацији земље.
Уставни принципи примењени на процесе
Савезни устав предвиђа примену следећих принципа у процесном праву
Због правног процеса
Правни процес заснован је на члану 5 ЛИВ Устава СРЈ. То је принцип који сваком гарантује право на правично суђење, са свим корацима предвиђеним законом, укључујући обавезе и гаранције.
Правилним поступком се такође утврђује да се за процесни акт може сматрати да је валидан, ефективан и савршен, да се мора придржавати свих корака прописаних законом.
Контрадикторна и обилна одбрана
Начела контрадикторне и обимне одбране предвиђена су у члану 5, ЛВ Савезног устава и члановима 9 и 10 Закона о парничном поступку.
Противник је право на одговор гарантовано окривљеном у свим фазама поступка. Широка одбрана гарантује да у представљању одговора, окривљени може да користи сва одговарајућа процедурална средства.
Исономи
У складу са чланом 5, ставом 1 и Уставом СРЈ и чланом 7 Закона о парничном поступку, начело изономије каже да све стране треба да буду третиране једнако у односу на остваривање права и дужности у поступку.
Природни судија
Начело природног судије је предвиђено чланом 5, ЛИИИ Устава СРЈ и предвиђа да нико не може бити процесуиран или осуђен, осим од стране надлежног органа. Овај принцип има последице на правила о надлежности, као и на непристрасност судије.
Неприкладна надлежност
Такође се назива принцип приступа правосуђу, предвиђен чланом 5, КСКСКСВ Устава СРЈ. Према овом принципу, свако угрожено или угрожено право може се расправљати на суду.
Оглашавање
Начело публицитета предвиђено је члановима 93, ИКС Устава СРЈ и члановима 11 и 189 Закона о парничном поступку. Према његовом мишљењу, да би служио јавном интересу и осигурао надзор над правдом, процесне радње морају бити јавне (осим оних које захтијевају тајност), под казном ништавости.
Брзина
Такође се назива принцип разумног трајања поступка, предвиђен у члану 5, ЛКСКСВИИ Федералног устава и члану 4 Закона о парничном поступку. Овај принцип наводи да поступак мора бити окончан у разумном року како би се гарантовала корисност одлуке.
Извори уставног права
Извори права су начини на које се правило генерише и уводи у правни поредак. Извори уставног права су: природни закон, устав, обичаји, судска пракса и доктрина.
