Марксизам

Шта је марксизам:

Марксизам је идеолошки систем који радикално критикује капитализам и проглашава еманципацију човјечанства у бескласном и егалитарном друштву.

Основне линије марксизма нацртале су између 1840. и 1850. године њемачки социјални филозоф Карл Маркс и њемачки револуционар Фриедрицх Енгелс, систем који су касније и њихови ученици касније довршили и модифицирали, међу њима и Троцког, Лењина и Стаљина.

Године 1848. Карл Маркс и Фридрих Енгелс објавили су Комунистички Манифест, где је анализа стварности у којој су живели дошла до неких закључака о раду, имовини, продуктивним односима и, пре свега, насилној експлоатацији пролетаријата. У том контексту, Мак и Енгелс предлажу борбу за крај капитализма са непосредним додавањем социјализма, гдје ће радне масе које посједују средства за производњу преузети политичку и економску моћ.

Марксизам је постао један од најутицајнијих интелектуалних и политичких покрета у савременом друштву. Још увек жив, Маркс је учествовао у стварању Међународног удружења радника (1864), познатог као Фирст Интернатионал, окупљајући раднике из различитих европских и америчких земаља.

Марксизам или марксистички социјализам, иако је промовисао конгресе и радничку сарадњу, имао је кратко трајање, распао се 1876. године, због репресије и унутрашњих разлика. Упркос томе, истицале су се нове радничке организације и политичке странке, међу њима Социјалдемократска партија, коју су у Њемачкој основали Вилхелм Лиебкнецхт и Аугуст Бебел.

У Русији је марксистички социјализам имао највећи утицај, послужио је као инспирација за Руску социјалдемократску партију и основао стварање прве социјалистичке државе 1917. године, дијелећи свијет на капиталистичку с једне стране и социјалисту с друге стране.

Либерализам

Либерализам је била доминантна идеологија у западном друштву у деветнаестом веку, која је заговарала ослобађање човека од свих облика принуде и угњетавања који се сматра неправедним, уздизањем и коришћењем вредности људске особе за добробит друштва и сопствене.

Либерализам се развио као израз идеала буржоазије, која је кроз њу и Демократију оправдавала њену друштвено-економску ситуацију и политичке аспирације. Врхунац либералног друштва, који је видио сваку могућност повећања профита, био је жив и пролетаријат се осјећао јачим да се бори за људскији, праведнији живот.